Kaizer Franz Josef I 2007

Duže vremena najavljivana i odlagana ronilačke ekspedicija na potopljeni ratni brod Kaizer Franz Josef I, realizovana je 01.i 02.10.2007. godine u organizaciji SSI Adriatic Group. Ekspediciju je vodio Instruktor Trener Sergej Valerijev. Domaćin ekspedicije bio je ronilački centar „Epidaurum“ iz Cavtata i njegov vlasnik Obradović Boris.

Razlozi odlaganja ove ekspedicije bili su vrijeme i način prikupljanja svih potrebnih dozvola resornih ministarstava Republike Hrvatskr. Imajući u vidu akvatorij u kom se nalazi potopljeni brod i Privremeni sporazum o granici između Republike Hrvatske i Srbije iCrne Gore (danas Crne Gore), u ovom akvatoriju zabranjene su podvodne aktivnosti. Za bilokakvu ronilačku ekspediciju, makar ona imala i međunarodni karakter, kao što je bilo u ovom slučaju potrebna je saglasnost i dozvola više resornih ministarstava Republike Hrvatske.

Nakon što je organizator ekspedicije dobio zeleno svijetlo za njeno realizovanje, uslijedili su pozivi za istu. Radosti nije bilo raja. Komunicirali smo međusobno i dogovorilise da se učesnici ekspedicije sastanu u ronilačkom centru „Epidaurum“ u Cavtatu dan prije početka ekspedicije, što smo i učinjeli. Pozivu su se odazvali predstavnici SSI Adriatic Group iz Hrvatske, Češke, Slovačke, Slovenije, Crne Gore i Srbije. Usledile su konsultacije, predlozi, brifing organizatora i nakon toga uz piće druženje da kasno u noć.

Sledećeg dana u 10 sati krenuli smo iz Cavtata prema Prevlaci. Putovali smo sopstvenim vozilima do glavnog mula na Prevlaci. U međuvremenu brod ronilačkog centra „Epidaurum“ krenuo je iz Cavtata prema Prevlaci. Organizator i domaćin ove ekspedicije su ranije informisali osoblje Parka prirode Prevlaka da će se u pomenutom terminu izvesti ova ronilačka ekspedicija. Svi učesnici ekspedicije okupili su se na glavnom mulu na Prevlaci kako smo se i dogovorili. Izvršili smo poslednje pripreme i posle kratkog brifinga krenuli po grupama na poziciju za ronjenje. Moj badi za ovo ronjenje bila je Tanja iz ronilačkog kluba „Tuljani“ iz Beograda.

Dan je bio sunčan i idealan za ronjenje. More mirno, bez vjetra. Sve je obećavalo dobar zaron. Skiper broda u maniru profesionalca iz prvog pokušaja pronašao je poziciju potonulog broda. Svi smo sa nestrpljenjem očekivali grandiozni odraz na sonaru. Kokpit broda bio je premali da prime sve snimatelje sa kamerom i fotoaparatima koji su namjeravali da ovjekovječe dugo očekivani trenutak. Nijesmo dugo čekali, kada se na ekranu pojavio odraz potonulog Franca. Zumirani dio ekrana se zatamnio i odraz sa nekih 40-tak metara popeo se na 28 metara što je za neke učesnike bila jedinstvena prilika da vide takav prizor na ekranu. Bilo je zadovoljstvo pogledati ozarena lica svih učesnika ove ekspedicije. Skiper Deni oborio je sidro i zavezao krmom, nakon čega je ono zakačilo za olupinu i brod se zaustavio. Nakon toga je spustio ronilačke stepenice, postavio signalni bovu i rekao voditelju ronjenja da se sa zaronom može početi. Nastala je uobočajena gužva i svi smo bili u fazo završnih priprema. Za vrlo kratko vrijeme svi smo bili u moru. Niko od učesnika nije bio bez foto aparata ili kamere. Dosta njih nosilo je i fotoaparat i kameru. Svi smo žurili i s nestrpljenjem očekivali kada će se ispred nas pojaviti uspavani div koji već 88 godina leži na dnu. Svjesni toga da nijesmo ni prvi ni poslednji koji se spustamo na njega, utrkivali smo se ko će prije da ga ugleda. Odjednom prizor. Malo dublji udah vazduha iz regulatora i zastanak u pokušaju da ga sa što veće daljine pokušamo što više vidjeti. Imali smo sreću da je sidro našeg broda palo oko polovine olupine o da smo roneći niz sidreni konop došli na najvisočiji tačku olupina koja se nalazi na dubini 26 metara. To je poluokrugli štit bočnog topa. Sam desni bok broda je na 28 metara dubine. Brod leži na lijevom boku u kursu 200 stepeni, na dubini 42 metra. Oko olupine ugledali smo jata manjih riba. S obzirom da je ovo omiljena lokacija za ribare, mnogo od njih su ostavili parangale i mreže na ovoj olupini, tako da je kompletan brod umotam u razne konope od parangala i sidara što iziskuje posebnu opreznost prilikom ronjenja. Svaki kontakt sa tim konopima narušava i onako ne baš dobru vidljivost na ovoj lokaciji, koja se nalazi na ruti izlazne morske struje iz Bokokotorskog zaliva. Kako brod leži u neprirodnom položaju neobično je roniocu roniti pored palube koja stoji okomito pored vas, a na kojij su dva jarbola u horizontalnom položaju. Oko jarbola i sajli koje ih drže zakačeno je puno parangala i sidara sa konopima. Ako se podvodni snimatelj malo duže zagleda u ekran kamere, male su šanse da se ne upetlja u neki od mnogobrojnih konopa. Prvi dan, prvog ronjenja iskorišten je za obilazak i snimanje pramčanog dijela broda. Na boku broda kiji leži blago nahnut u odnosu na horizontalu nalazi se puno barutnih šipki razbacanoj po oplati broda. Pramčano desno sidro nalazi se na svom mjestu i u njemu pozira dobar primjerak škarpine za koju su brodske olupine idealno stanište. Roneći uzduž olupine srećemo ostale učesnike ekspedicije, koji pokušavaju snimiti sve interesantne detalje na ovoj olupini. Na samom pramčanom dijelu broda, na pramčanij statvi pronalazimo poklopac torpedne cijevi. Istekom vremena dna odlučili smo se krenuti prema sidrenom konopu i lagano izranjati. Na konopu se okupilo dosta ronilaca i u gruonoj dekompresiji željno očekujemo izlazak na površinu. Usledio je izron i penjanje na brod. Razmjenom utisaka i diskusijom brodom smo se vratili na Prevlaku. U obližnjem restoranu i obilasku Prevlake protekao je neophodni površinski interval.

Posle podne realizovan je drugi zaron. Poučeni iskustvom predhodnog ronjenja i analizom brodograđevnog plana ovog broda drugi zaron protekao je u detaljnijim pregledima svega što je pojedinciba bilo interesantno, i ostalo nejasno na prvom ronjenju. Sve je proteklo po planu i ekipa se vratila u Cavtat. U ronilačkom centru „Epidaurum“ napravljena je analiza rada prvog dana i dogovoren plan za sledeći dan.

Drugoga dana ekpa se uputila na Prevlaku. Kao i predhodnog dana meteo uslovi bili su povoljni. Prije podne krenulo se na prvi zaron. Bila je to prilika da se pregleda krmeni dio broda i snime svi interesantni detalji. Na krmenom dijelu olupine dobro je uočljiva slova imena broda. Takođe su vidljiva mjesta iz kijih su nekada izlazile brodske osovine na kojima su stajali moćni propeleri ovog broda. U pripremi za ronjenje svima koji nijesu bili upoznati sa ovim brodom predstavljena je njegova kratka istorija. Svi učesnici ekspedicije znali su da je brod pokušavan vaditi i da je splitsko preduzeće „Brodospas“ radilo na demontaži topova, propelera, kao i ostalim interesantnim dijelovoma broda. Na krmenom dijelu broda nalaze se sajle kojima je kompletan brod opasan. Taj višestruki snop sajlije ostatak od neuspjelog pokušaja vađenja. Na krmenoj statvi malo iznad vodene linije pronašli smo poklopac krmene todpedne cijevi. Izron i povratak na Prevlaku protekao je po planu.

Posle odmora i kompletiranja opreme u poslepodnevnim satima krenuli smo na četvorti-poslednji zaron planirane ekspedicije. Posle kraće vožnje od glavnog mula sa Prevlake stigli smo na poziciju. Sa svojim budijem Tanjom dogovorio sam se da ćemo ovaj put roniti na krmeni dio olupine i snimati sve interesantne detalje na koje naiđemo. Zaronili smo niz sidreni konop i kada smo ugledali olupinu odmah se uputili prema krmi. Snimajući trup olupine došli smo do krme. Kako smo u ranijem ronjenju pronašli ime broda ovog puta smo ga snimali detaljnije. Snimajući interesantne detalje vrijeme predviđeno za ronjenje brzo prođe i kompjuter nas upozorava da krenemo prema površini. Pronalazkom sidrenog konopa to smo i učinili. Nakon kraće dekompresije izronili smo na površinu i popeli se na ronilački brod. Izrazima oduševljenja i ne skrivenim emocijama dovezli smo se do Prevlake. Ekipa se vratila u Cavtat. U večernjim satima napravljena je analiza ekspedicije, a druženje sa nastavilo uz večeru do kasno u noć.

Za očekivati je da se uspješno riješi granica između Republike Hrvatske i Crne Gore i da ova i ostale odlične pozicije u akvatoriju Prevlake budu dostupne roniocima. Preostaje nam da se najljubaznije zahvalimo organizatori i domaćinu kao i ljubaznom osoblju restorana na Prevlaci.